Postoji mnogo hispanskih prezimena sa završetkom na „EZ“ kao što su Lopez, Martinez, Fernandez i još mnogo drugih. Ovaj kraj prezimena označava „sin od“. Pretpostavlja se da ovaj nastavak dolazi iz baskijskog jezika (euskera) i da je uveden u špansku kulturu u srednjem veku. Ovaj princip građenja prezimena bi značilo da je Lopes sin Lopea, Martines sin Martina, a Fernandez sin Fernanda. Ovaj postupak stvaranja prezimena pomoću dodavanja nastavaka i sufiksa zapravo je sličan mnogim drugim jezicima, koji imaju ovakav ili sličan princip dobijanja prezimena.

Međutim, slučaj postojanja dva prezimena u sastavu nečijeg imena, kao što je to karakteristično za Španiju i hispanske zemlje, je pomalo redak. Latinosi uglavnom prvo dodaju očevo prezime, a potom, kao drugo, i majčino prezime (dok Brazilci i Portugalci prvo navode majčino prezime). U Španiji od pre samo nekoliko godina roditelji su počeli da upisuju svoju decu u civilni registar sa prezimenima obrnuto od uobičajenih, odnosno, navodeći prvo majčino prezime pa onda očevo.

Postoji zanimljiva činjenica – očevo prezime nije uvek vezano za njegovo familijarno prezime, nego se može desiti da su prezime dobili iz naziva porodičnog biznisa, ili u odnosu na mesto odakle rodbina potiče, ili u odnosu na neke fizičke karakteristike i osobine svojih predaka koje su se prenosile sa kolena na koleno. S tim u vezi, možemo navesti primere kao što su: prezimena koje se vezuju za porodični biznis – Zapatero (prev. obućar), Molinero (ili Molina – prev. mlinar), Herrero (prev. kovač); prezimena koja potiču od nekog geografskog mesta – Valencia, Toledo;  i na kraju – Rubio (prev. plavokos), Moreno (prev. crnokos/tamnoput), Calvo (prev. ćelav) – prezimena koja su dobijena od osobina predaka.

Takođe, postoji još jedna nesvakidašnja zanimljivost koja se tiče dobijanja prezimena: kada se radi o deci bez roditelja, odnosno o prezimenima dece koja su ostavljena u sirotištima. Deci, koja bi bila napuštena i ostavljana u sirotištima od strane roditelja, dodeljivano je prezime Expósito (dobijeno od reči exposición, što znači izložba).

Kada je reč o bračnom stanju žena i menjanju njihovih prezimena prilikom udaje, žene iz Španije i Latinske Amerike, ne menjaju svoja devojačka prezimena, odnosno nose svoje prezime celog života ne uzimajući muževljevo. U prošlosti je postojao običaj da se pored ženinog imena i prezimena doda nastavak „ de tal “ (što bi značilo žena od (tog i tog)…), ukazujući na muževljevo prezime. Primera radi, ako se suprug Sare Sapatero (Sara Zapatero) zvao Martines (Martinez), onda bi njeno puno ime i prezime bilo Sara Zapatero de Martinez. To je bio skraćeni način da se kaže „ señora de “ (gospođa/ supruga od… ), poput Sara Zapatero, señora de Martinez.

Danas se ovakvo oslovljavanje žena praktično više nigde ne koristi.