Postoji mnogo nedoumica kada je u pitanju pisanje, kao i upotreba ovih reči. Važno je da na početku utvrdimo da ovo nisu sinonimi i da ne mogu menjati jedna drugu u različitim kontekstima. Uprkos tome što znaju razliku u značenju, mnogi izvorni govornici prave greške kada treba da napišu ono što su izgovorili. Upravo zbog česte upotrebe u nastavku donosimo nekoliko pravila i primera koji će pomoći da ova tema više ne predstavlja problem prilikom učenja španskog.

SINO

1. Piše se spojeno kada je veznik koji negira prethodnu rečenicu.

Na primer: No he ido al pueblo sino a la montaña. (Nisam išao na selo, nego na planinu.)

2. Spojeno se piše i u konstrukcijama: no solo… sino también; no porque…, sino porque.

Na primer: No solo compró la casa, sino también compró el coche. (Nije kupio samo kuću, već je kupio i automobil.)

3. Koristimo kada ima isto značenje kao más que ili

Na primer: ¿Quién sino Juan podía hacerlo? (Ko drugi do Huan je mogao to da uradi; Ko je drugi osim Huana mogao to da uradi?)

4. Takođe može biti i imenica koja znači sudbina, a u nekim kontekstima i greh (Don Álvaro o la fuerza del sino)

SI NO

1. Piše se odvojeno kada predstavlja spoj kondicionalnog veznika SI i priloga NO. Koristi se da uvede kondicionalnu rečenicu.

Na primer: Si no quieres ir a la fiesta con nosotros, puedes quedarte en casa. (Ako ne želiš da ideš na žurku sa nama, možeš da ostaneš kod kuće.)

Si no sabes escribir bien sino cometes errores, es un sino.

Autor: prof. španskog jezika Olivera Pukšić